blogketpsecent

Srodne duše biblija

blogketpsecent | 03 Јануар, 2019 21:09

Postoje li uopće srodne duše?

SUDBINA I KARMA Pojmovi sudbina i karma nisu isto. Vi tvrdite da postoje valjani razlozi što 40.

Toma, Roger Bacon jedan od najvecih naucnika svog doba, takodje, revolucionar. Zasto prihvatamo da je bog sin 'začet' od boga oca, iako su bog otac, bog sin i bog sveti duh od početka jedno isto, a ne prihvatamo da se Atena rodila direktno iz Zevsove glave, nakon sto je ovaj progutao muvu? Futuyma; Evolution by Ridley; Evolution by Stearns and Hoekstra i Evolutionary Genetics by John Maynard Smith Dawkinsove ideje se opširno obrazlažu. Sada je komoditet uzeo primat, pa ne samo da nikakva velika odricanja ne dolaze u obzir, već i udaja ili ženidba predstavljaju mnogima problem - tvrde stručnjaci.

Otud i teorije kao pokušaji snalaženja u toj stvarnosti- toliki primeri korisnih iluzija iz istorije nauke koje su nam pomogle da živimo u svetu u kome danas živimo. Koga interesuje Dawkins i njegova misao, BOLJE BI BILO da presluša ovo predavanje... Sve što vaše srce oseća o Bogu kaže vam da je bog dobar. Petricioli, Fragmenti skulpture od VI. Stoga je religija, kao nesto sto ima slicne osobine, sasvim prikladno resenje.

Postoji li ono što zovemo srodna duša? Da li Bog ima jednu specifičnu osobu kojom bismo trebali da se vjenčamo? - Ipak, u praksi postoji proces poimanja onoga što par jest i postajanja srodnih duša u svakodnevnoj stvarnosti. Izgubio sam malo zifac hvala Gluteuse za izraz , ali ti koji veruju u svoje price, mogu slobodno da veruju i u Pinokija.

Treće, jasno mi je da svako od nas može sačiniti listu ljudi koji su dotakli naše živote na toliko posebnih načina i toliko duboko da je nemoguće klasifikovati ili opisati ih, ljude koji su delili sa nama svoju mudrost, koji su nam rekli svoju istinu, ispaštali naše pogreške i slabosti u svom bezgraničnom strpljenju, i koji su bili sa nama celim putem, videli u nama najbolje što se moglo videti. Ljude koji su, u svom prihvatanju nas, kao i u odbijanju da prihvate delove nas za koje su znali da nisu zapravo naš izbor, prouzrokovali da rastemo, da nekako postanemo veći. Isto tako želeo bih da zahvalim… Johnu-u Denver-u, čije su pesme dirnule moju dušu i ispunile je novom nadom o tome šta život može biti; Richard-u Bach-u, čije je pisanje doprlo do mog života kao da je moje sopstveno, opisujući mnoga moja iskustva, Barbri Streisand, čija režija, gluma i muzička obdarenost obuzimaju moje srce iznova i iznova, navodeći ga da oseti šta je istina, ne samo da je spozna; i pokojnom Robert-u Heinlein-u, čija vizionarska literatura je podstakla pitanja i postavila odgovore na načine kojim se niko drugi nije ni usudio prići. Moj život bi verovatno bio mnogo lakši da sam sve ovo prećutao. Ali to nije bio razlog zašto mi se to desilo. I bez obzira na neprilike koje mi ova knjiga može doneti kao što su nazivi bogohulnik, opsenar, hipokrit, jer nisam ove istine proživeo u prošlosti, ili — možda još gore — sveti čovek , ja sada ne mogu zaustaviti proces. Imao sam prilike da odustanem od cele ove stvari, ali to nisam učinio. Odlučio sam da se priklonim svojim instiktima, a ne onome šta će mi većina sveta reći o ovom materijalu. Ti instikti mi kažu da ova knjiga nije besmislica, preterivanje frustrirane spiritualne mašte, ili jednostavno samoopravdanje čoveka koji traži potvrdu za životne propuste. Oh, razmišljao sam ja o svim ovim stvarima — svakoj od njih. Stoga sam dao ovaj materijal, dok je još bio u vidu rukopisa, nekolicini ljudi da ga pročitaju. I smejali su se radosti i humoru u njemu. I njihovi životi su se, kako su rekli, promenili. Bili su duboko dirnuti. I bili su osnaženi. Ova knjiga dotiče većinu pitanja, ako ne i sva, koja smo ikad postavili o životu i ljubavi, svrsi i delovanju, ljudima i odnosima, dobru i zlu, krivici i grehu, oproštaju i spasenju, stazi do Boga i putu do pakla… sve. Ona direktno govori o seksu, moći, novcu, deci, braku, razvodu, životnom pozivu, zdravlju, budućnosti, prošlosti, sadašnjosti… o svemu. Ona istražuje rat i mir, znanje i neznanje, uzimanje i davanje, radost i tugu. Ona sagledava konkretno i apstraktno, vidljivo i nevidljivo, istinu i neistinu. Ubrzo pošto mi se ovaj materijal počeo dešavati, znao sam da razgovaram sa Bogom. I da je Bog odgovarao na moja pitanja u meri u kojoj sam ga mogao razumeti. Odnosno, dobijao sam odgovore na načine i jezikom za koje je Bog znao da ih mogu razumeti. Zbog toga ima dosta govornog stila u tekstu i osvrta na materijale koje sam sakupio iz drugih izvora i prethodnih iskustava u mom životu. Sada znam da je sve što je ikad došlo u moj život došlo od Boga, i da je sada skupljeno i spojeno u veličanstven i potpun odgovor na svako pitanje koje sam ikada imao. Prva će se odnositi uglavnom na lične teme, usredsreñujući se na životne izazove i prilike pojedinca. Druga će se odnositi na opštije teme geopolitičkog i metafizičkog života na planeti, i na izazove sa kojima se svet danas suočava. Treća će se baviti univerzalnim ispašama najvišeg reda, i izazovima i prilikama duše. Ovo je prva od tih knjiga, završena u februaru 1993. Moram sada reći da sam — čitajući i iznova čitajući mudrost sadržanu ovde — duboko postiñen svojim životom koji je obeležen stalnim greškama i lošim delima, nekim veoma sramotnim ponašanjem, i pojedinim izborima i odlukama koje, sasvim sam siguran, drugi smatraju povredljivim i neoprostivim. Mada se duboko kajem što se to dešavalo kroz tuñi bol, neizrecivo sam zahvalan za sve što sam naučio, i što sam spoznao da još uvek moram učiti, zbog ljudi u mom životu. Svima se izvinjavam zbog sporosti tog učenja. Ipak, Bog me ohrabruje da podarim sebi oproštenje za moje promašaje i da ne živim u strahu i krivici već da uvek pokušavam — i nastavljam pokušavati — živeti uzvišeniju viziju. Bio sam veoma nesrećan u tom periodu, lično, profesionalno i emotivno, i život mi se činio neuspešnim na svim nivoima. Kako sam godinama navikao da zapisujem svoje misli u vidu pisma koje obično nisam poslao , uzeo sam svoj verni notes i počeo izlivati svoja osećanja. Ovog puta, umesto još jednog pisma drugoj osobi koju bih zamišljao kao svog mučitelja, odlučio sam da idem do izvora; pravo do onog koji od nas traži najveće žrtve. Odlučio sam da napišem pismo Bogu. Pre nego što sam mogao shvatiti, počeo sam razgovor… i nisam toliko pisao koliko sam zapisivao diktat. Taj diktat je trajao tri godine, i tada nisam imao ideju u kom se pravcu kreće. Odgovori na pitanja koja sam zapisivao nikada nisu stigli dok pitanje nije bilo potpuno završeno i dok nisam otklonio svoje sopstvene misli. Često su odgovori pristizali brže nego što sam ih mogao zapisati, i primetio sam da žvrljam da bih mogao produžiti. Kada bih se osetio zbunjenim, ili kada bih izgubio osećaj da reči pristižu sa nekog drugog mesta, ostavljao bih olovku i napuštao razgovor dok se ne bih osetio ponovo inspirisanim — žao mi je, to je jedina reč koja stvarno odgovara — da se vratim žutom notesu i ponovo počnem prepisku. Ti razgovori još uvek traju dok ja ovo pišem. I njihov veliki deo se nalazi na stranicama koje slede… stranicama koje sadrže jedan zapanjujući dijalog koji mi se u početku činio neverovatnim, zatim sam mu pridavao ličnu vrednost, iako sada shvatam da nije bio namenjen samo meni. Namenjen je vama i svima do kojih je stigao. Jer, moja pitanja su vaša pitanja. Želim da se što pre uključite u ovaj dijalog, jer ono što je ovde važno nije moja priča, već vaša. Vaša životna priča vas je dovela ovde. Za vaše lično iskustvo ovaj materijal ima značaj, inače ne biste bili ovde, sa njim, upravo sada. A zašto je tako? Zbog onoga šta su reči. Reči su samo način govora: glasovi koji predstavljaju osećanja, misli i iskustvo. One nisu prava stvar. Reči vam mogu pomoći da nešto razumete. Iskustvo vam dopušta da spoznate. Ali ima nekih stvari koje se ne mogu iskustveno doživeti. Zato sam vam dao druga sredstva spoznaje. Njih nazivamo osećanjima i mislima. Svi ljudi su specijalni i svi trenuci su zlatni. Ne postoje osobe i ne postoji vreme posebnije od drugih. Mnogi ljudi žele verovati da se Bog obraća na poseban način samo posebnim ljudima. To otklanja odgovornost mase ljudi da čuju Moju poruku, a kamoli da je prihvate što je drugo pitanje , i omogućava im da za sve preuzmu reč nekog drugog. Ne morate slušati Mene, jer ste već odlučili da su drugi od Mene čuli ponešto o svakoj temi, i vi ćete slušati njih. Slušajući ono što drugi ljudi misle da su čuli da Ja kažem, vi ne morate uopšte ni razmišljati. To je najveći razlog što se većina ljudi okreće od Mojih poruka na ličnom nivou. Ako priznate da primate Moje poruke direktno, onda ste odgvorni za njhovo tumačenje. Daleko je bezbednije i mnogo lakše prihvatiti tumačenje drugih čak i onih koji su živeli pre 2000 godina , nego tragati za značenjem poruka koje možda primate upravo ovog trenutka. Ali, Ja vas pozivam na novi vid komunikacije. Zapravo vi ste Mene pozvali. Zato sam Ja došao vama, na ovaj način, upravo sada, odgovorajući na vaš poziv. Naročito onda kada izgleda pogrešno. Ako mislite da ste u svemu u pravu, kome je potrebno da razgovara sa Bogom? Hajde, radite u skladu sa onim što znate. Ali, imajte u vidu da ste to činili od početka vremena. I pogledajte u kakvom je stanju svet. Očigledno postoji nešto što ne razumete. Ako je, dakle, čin otkrivanja potreban, ne može se dogoditi, jer je sam čin traženja potvrda da to ne postoji; da ništa od Boga nije otkriveno. Takva postavka stvara iskustvo. Jer vaša misao o nečemu je kreativna i vaša reč je produktivna, a vaša misao i vaša reč su veličanstveno delotvorne u stvaranju vaše stvarnosti. Zato ćete iskusiti da se Bog nije prikazao, jer da jeste, ne biste to od njega tražili. Zahvalnost se ne može koristiti kao sredstvo manipulisanja Bogom; kao lukavstvo za zavaravanje kosmosa. Sebi ne možete lagati. Vaš um zna istinu vaših misli. Bog zna šta vi znate, i ono što znate se pojavljuje u vidu vaše stvarnosti. Vi živite svoj život na način na koji ga živite i Ja u tom pogledu ničemu ne dajem prednost. To je velika iluzija u koju ste se upleli: da je Bogu stalo do načina na koji radite stvari. Meni nije važno šta vi radite, a vama je teško da to čujete. Da li je vama važno šta vaša deca rade kada ih pošaljete da se igraju? Da li vam je od značaja da li se igraju šuge, ili žmurke, ili pretvaranja? Ne, nije, jer znate da su savršeno bezbedna. Stavili ste ih u sredinu koju smatrate prijateljskom i njima primerenom. Ipak, Bog ima potpunu moć da primeri namere posledicama. Vi ne možete i nećete u to verovati mada tvrdite da je Bog svemoćan , te ste tako u svojoj mašti morali stvoriti silu jednaku Božjoj, ne biste li našli način da se Božja volja osujeti. Čak ste zamišljali Boga u ratu sa ovim bićem misleći da Bog probleme rešava na vaš način. Konačno, zamišljali ste zapravo da bi Bog mogao izgubiti ovaj rat. Ipak, kao što se desilo sa većinom ovih svetaca, ljudi vas ne bi razumeli. I kada biste pokušali da objasnite vaše osećanje mira, vašu životnu radost, vašu unutrašnju ekstazu, oni bi slušali vaše reči, ali ih ne bi čuli. Pokušali bi da ponove vaše reči, ali bi ih nadgradili. Čudili bi se kako možete imati ono što oni ne mogu naći. I onda bi postali ljubomorni. Uskoro bi ljubomora prerasla u bes, i u svojoj ljutnji pokušali bi da vas ubede da vi ne razumete Boga. I ako vas nisu uspeli razdvojiti od vaše radosti, nastojali bi da vam naškode, toliko veliki bi bio njihov bes. I kada biste im rekli da nije važno, da čak ni smrt ne može pomutiti vašu radost, niti izmeniti vašu istinu, onda bi vas zasigurno ubili. Tada, kada bi videli sa kakvom mirnoćom prihvatate smrt, prozvali bi vas svecem i ponovo voleli. Jer u ljudskoj prirodi je da vole, zatim unište, onda ponovo zavole ono što najviše cene. Zaboravili ste šta znači biti bezuslovno voljen. Ne sećate se iskustva Božje ljubavi. I zato pokušavate zamisliti kakva bi Božja ljubav mogla biti na osnovu ljubavi kakvu vidite u svetu. Ali to je pojednostavljeno viñenje Boga zasnovano na vašoj mitologiji. To nema nikakve veze sa onim Ko Sam Ja. Pošto ste stvorili celokupni misaoni sistem o Bogu zasnovan na ljudskom iskustvu umesto na duhovnim istinama, stvorili ste i celokupnu stvarnost oko ljubavi. To je stvarnost zasnovana na strahu, ukorenjena u ideji o strahovitom, osvetoljubivom Bogu. Takva Izvorna Misao je pogrešna, ali opovrgnuti je, značilo bi srušiti celu vašu teologiju. I mada bi nova teologija koja bi je zamenila, bila zaista vaše spasenje, ne možete je prihvatiti jer se ideja o Bogu koga se ne treba plašiti, Koji neće suditi i Koji nema potrebu da kažnjava, suviše veličanstvena da bi bila prihvaćena, čak i u okviru vašeg najuzvišenijeg poimanja Ko i Šta je Bog. Ta stvarnost ljubavi zasnovana na strahu preovlañuje u vašem iskustvu ljubavi; zapravo ga stvara. Jer, ne samo, da vidite sebe kako primate ljubav koja je uslovljena, vi i sebe posmatrate kako je dajete na isti način. I, mada se uzdržavate, i odstupate, i postavljate svoje uslove, deo vas zna da to nije ono što ljubav u stvari predstavlja. Ipak, čini vam se da ste nemoćni da promenite način na koji je pružate. Težak je bio put učenja, kažete sebi, i prokleti ćete biti ako dozvolite da ponovo budete ranjivi. U stvari, prokleti ćete biti ako ne dozvolite. Svaka radnja koju ljudsko biće preduzima je zasnovana na ljubavi ili strahu, ne samo one koje su vezane za meñuljudske odnose. Odluke od značaja za posao, industriju, politiku, religiju, obrazovanje mladih, socijalne programe vaših nacija, ekonomske ciljeve vaših društava, odluke vezane za rat, mir, napad, odbranu, agresiju, povlačenje; odluke da se bude gramziv ili velikodušan, da se sačuva ili podeli, ujedini ili razjedini — svaki mogući slobodni izbor koji ikada preduzimate, proizilazi iz jedne od samo dve moguće misli koje postoje: misli ljubavi ili misli straha. Možete znati da ste ljubazni, ali dok ne učinite nekom ljubaznost, nemate ništa sem zamisli o sebi. Jedina želja vaše duše je da pretvori svoj najuzvišeniji pojam o sebi u svoje najveće iskustvo. Dok pojam ne postane iskustvo, postoji samo teorija. Ja sam razmišljao o Sebi dugo vremena. Duže nego što se vi i Ja možemo zajedno setiti. Duže od starosti univerzuma pomnoženog sa starošću univerzuma. Vidite onda kako je skorašnje, kako je novo Moje iskustvo o Meni! Dakle, Sve Što Jeste je znalo da je ono sve što jeste — ali to nije bilo dovoljno, jer je ono moglo znati svoju potpunu veličanstvenost pojmovno, a ne i iskustveno. Ali, iskustvo o sebi je ono za čim je žudelo, jer je želelo da zna kakav je to osećaj biti tako veličanstven. Sve Što Jeste nije moglo znati kako je to biti veličanstven dok se ne pojavi to što nije. U nedostatku onoga što nije, to što JESTE, nije. To ništa koje drži sve je ono što neki ljudi nazivaju Bogom. Oni koji veruju da je Bog Sve Što Jeste i Sve Što Nije su oni čije je razumevanje pravilno. To ne znači, kao što su neki tumačili, da su naša fizička tela slična mada Bog može preuzeti bilo koji fizički oblik koji izabere za odreñenu svrhu. To znači da je naša suština ista. Mi smo napravljeni od iste stvari. Sa svim istim osobinama i sposobnostima — uključujući sposobnost stvaranja fizičke stvarnosti od vazduha. Naravno, vi ste davno prevazišli fazu u kojoj bi vam se moralo objasniti da opis Boga u vidu otac-sin odnosa nema nikakve veze sa rodom i polom. Ja ovde koristim slikovit govor vaših najskorijih svetih zapisa. Mnogo raniji sveti zapisi postavili su ovu metaforu u majka-ćerka kontekst. Vaš um može najbolje shvatiti odnos: roditelj-potomstvo, ili: ono što prouzrokuje i ono što je prouzrokovano. Trojedinstvenu Istinu prepoznaje u istančanim odnosima svako ko se njima bavi. Neke od vaših religija opisuju Trojedinstvenu Istinu kao Oca, Sina i Svetog Duha. Neki od vaših psihijatara koriste termine nadsvest, svest i podsvest. Neki od vaših spiritualista kažu um, telo i duša. Neki od vaših naučnika vide energiju, stvar, eter. Neki od vaših filozofa kažu da nešto nije istina za vas dok nije istina u misli, reči i delu. Kada razgovarate o vremenu, vi govorite samo o tri vremena: prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Slično, postoje tri momenta u vašem opažanju — pre, sada i posle. U terminima prostornih odnosa, bilo da se razmatraju tačke u univerzumu ili različite tačke u vašoj sopstvenoj sobi prepoznajete — ovde, tamo i prostor izmeñu. Vreme je takva uzvišena oblast u kome ono što vi nazivate prošlost, sadašnjost i budućnost postoje u meñu-odnosu. To jest, one nisu suprotnost, već delovi iste celine, razvoj iste ideje, ciklusi iste energije, vidovi iste nepromenljive istine. Ipak, sada nije trenutak da razgovaramo o tome. Možemo detaljnije razjasniti kada budemo istraživali ceo pojam vremena — što ćemo učiniti kasnije. Svet je ovakav kakav jeste, jer ne bi mogao biti drugačiji i još uvek postojati u gruboj oblasti fizičkog. Zemljotresi i uragani, poplave i tornada i dogañaji koje nazivate prirodnim katastrofama, nisu ništa drugo do kretanja elemenata od jedne polarnosti do druge. Ceo ciklus roñenja-smrti je deo ovog kretanja. To su ritmovi života i sve u toj stvarnosti je njima podreñeno, jer je i sam život ritam. On je talas, vibracija, pulsiranje u samom srcu Svega Što Jeste. Postojala je jednom jedna duša koja je znala sebe kao svetlost. Bila je to nova duša i stoga željna iskustva. Ali sve znanje o tome i sve kazivanje nije moglo da zameni iskustvo. A u carstvu iz koga se ova duša pojavila nije bilo ničeg sem svetlosti. Svaka duša je bila velika, svaka duša je bila veličanstvena, svaka duša je sijala svojim sjajem Moje čudesne svetlosti. I tako je pomenuta duša bila kao svetiljka u suncu. U središtu najvećeg svetla — čiji je deo bila — nije mogla sebe videti, niti iskusiti sebe kao ono Ko i Što Zapravo Jeste. Desilo se da je ova duša želela i želela da spozna sebe. I u toj oblasti duša je imala moć da dozove u svoje iskustvo sve vrste tame. I to je učinila. Ali Ja vas nisam nikada zaboravio, već uvek stojim uz vas spreman da vas podsetim Ko Ste Vi Zapravo; spreman, uvek spreman da vas pozovem kući. Postoje oni koji kažu da je život škola, i da su stvari koje posmatrate i doživljavate u životu namenjene vašem učenju. Ja sam se na to osvrnuo ranije i ponovo ću reći: Vi niste došli u ovaj život da biste učili — već da biste ispoljili ono što već znate. U tom ispoljavanju vi ćete dejstvovati i stvoriti sebe na-novo kroz svoje iskustvo. Na taj način vi opravdavate svoj život i dajete mu svrhu. Na taj način mu vraćate svetost. Tu etiketu vi ne možete prihvatiti, pa, umesto da sebe nazovete lošim, vi se odričete svojih sopstvenih dela. To je intelektualno i duhovno nepoštenje koje vam dopušta da prihvatite svet sa postojećim okolnostima. Ako biste morali da prihvatite — ili čak ako bi osetili duboku unutrašnju svest — lične odgovornosti za svet, on bi bio potpuno drugačije mesto. To je toliko očigledno da izgleda krajnje bolno i gorko ironično. Pitao si da li postoji bezbolniji način da se istrpi taj proces — i odgovor je da postoji — ali, ipak, ništa se u vašem spoljnom iskustvu neće promeniti. Bol koji prati zemaljska iskustva i dogañaje — i vas i drugih — može da se smanji, ako se promeni način na koji ih posmatrate. Vi ne možete promeniti spoljašnji dogañaj jer je njega stvorilo mnogo vas, a vi niste dovoljno svesno razvijeni da individualno promenite ono što je kolektivno stvoreno , tako da morate promeniti unutrašnji doživljaj. To je put ka umeću življenja. Onda oni koji su te učili nisu bili u pravu. Da sam to uradio, lišio bih vas vašeg najvećeg poklona — prilike da radite kako želite, i iskusite rezultate toga; mogućnosti da stvorite sebe na-novo na sliku i priliku onoga Ko Vi Zapravo Jeste; prosto da izazovete u stvarnosti više i više sebe, na osnovu najuzvišenije zamisli o tome šta ste sposobni dostići. Kažem vam da ne postoji takvo iskustvo posle smrti kakvo ste vi izmislili u vašim na strahu zasnovanim teologijama. Ali postoji iskustvo vaše duše koja je tako nesrećna, nepotpuna, manja od celine, tako odvojena od Božje najveće radosti, da bi to za nju bio pakao. Ali kažem vam da vas ne šaljem Ja tamo, niti vam namećem to iskustvo. Vi ga samo stvarate kad god i kako god Sebe odvojite od vaše sopstvene najuzvišenije misli o vama. Vi sami stvarate to iskustvo kada se odričete Sebe; kada odbacujete ono Ko i Šta Zapravo Jeste. Zar vam je strah potreban da biste bili, radili ili imali ono što je samo po sebi ispravno? Ko ima poslednju reč o tome? I vi odlučujete koliko ste dobroga uradili; koliko dobroga činite. Jer, vi ste onaj koji odlučuje Ko i Šta Zapravo Jeste i Ko Želite Biti. I jedino vi možete proceniti koliko ste u tome uspešni. Niko drugi vas nikada neće prosuñivati, jer zašto i kako bi Bog mogao suditi svojoj sopstvenoj tvorevini i nazvati je lošom? Da sam želeo da budete savršeni i da sve radite savršeno Ja bih vas ostavio u stanju potpunog savršenstva iz kog dolazite. Ceo smisao procesa je bio u tome da otkrijete sebe, stvorite vaše Ja, shodno tome ko ste zaista — ko želite biti. Ali to niste mogli učiniti da niste imali izbor da budete i nešto drugo. Ne bi smatrao nijednu životnu situaciju problemom. Ne bi pristupio nijednoj životnoj okolnosti uz strepnju. Prekinuo bi brigu, sumnju i strah. Živeo bi kao što zamišljaš da su Adam i Eva živeli — ne kao duše lišene tela u oblasti apsolutnog, već kao otelotvorene duše u oblasti relativnog. Ali, imao bi svu slobodu, svu radost i mir, svu mudrost, razumevanje i moć Duha koji jesi. Bio bi potpuno ostvareno biće. Ali, da li to znači da ne smemo nikome pomoći ukoliko nas ne zamoli? Sigurno da nije tako, jer onda ne bismo nikada mogli pomoći gladnoj deci Indije, ili napaćenim masama u Africi, ili siromasima, ili potlačenima bilo gde u svetu. Sav humanitarni napor bi bio izgubljen, sav dobrotvorni rad zabranjen. Moramo li čekati da nas pojedinac očajnički pozove ili da narod zatraži pomoć pre nego što nam je dopušteno da uradimo ono što je očigledno ispravno? Ja želim to što vi želite. Onog dana kada stvarno budete želeli da ne bude više gladi, neće više biti gladi. Ja sam vam dao sve mogućnosti da to učinite. Dostupna su vam sva sredstva potrebna da napravite taj izbor. Ne zato što ne možete. Svet bi mogao sutra da stane na put problemu gladi u svetu. Vi ste izabrali da to ne učinite. Vi tvrdite da postoje valjani razlozi što 40. Za to dobrih razloga nema. Ali, u isto vreme, kada kažete da ne možete ništa da učinite povodom toga što 40. I to zovete ljubavlju. To nazivate Božjim planom. To je plan kome potpuno nedostaje logika ili razum, a da i ne govorimo o saosećanju. Nahranite vaše gladne, dajte dostojanstvo siromašnima. Pružite priliku onima koji su bili loše sreće. Prekinite sa predrasudama koje drže mase u poniženju i ljutnji sa malo nade u bolje sutra. Otklonite svoje besmislene tabue i ograničenja vezana za seksualnu energiju — umesto toga pomozite drugima da uistinu razumeju njenu čudesnost i da je kanališu pravilno. Učinite to i približićete se konačnom iskorenjivanju pljačke i silovanja. Nezgode se dešavaju zato što se dešavaju. Izvesni elementi procesa života se stiču na odreñen način, u odreñeno vrmee, sa odreñenim rezultatima — rezultatima koje ste vi izabrali da nazivate nesrećnim, iz svojih odreñenih razloga. Ali, oni uopšte ne moraju biti nesrećni s obzirom na namere vaše duše. Svaki dogañaj i pustolovinu je vaše Ja dozvalo Sebi da bi moglo stvoriti i iskusiti Ko Ste Vi Zapravo. Svi pravi Učitelji to znaju. Zato mistični Učitelji ostaju ravnodušni i pred najgorim iskustvima u životu. Veliki učitelji vaše Hrišćanske religije to razumeju. Oni znaju da Isus nije bio uznemiren raspećem, već ga je očekivao. Mogao ga je izbeći, ali nije. Mogao je zaustaviti proces u bilo kom trenutku. Imao je tu moć. Dozvolio je da bude raspet, da bi mogao biti čovekovo večno spasenje. Gledajte, rekao je, šta ja mogu učiniti. Gledajte šta je istina. I znajte da ćete to i više od toga i vi raditi. Jer, zar nisam Ja rekao da ste vi bogovi. Ali, vi mi ne verujete. Ako ne možete verovati u sebe, verujte u mene. Vi ste ispunjeni strahom — i vaš najveći strah je da Moje najveće obećanje može biti životna najveća laž. I tako stvarate najveću moguću fantaziju da se odbranite od toga. Vi tvrdite da svako obećanje koje vam daje moć, i garantuje Božju ljubav, mora biti lažno obećanje ñavola. Bog nikada ne bi dao takvo obećanje, kažete sebi, samo bi ñavo to uradio — da bi vas naveo da negirate Božji pravi identitet kao biće nad bićima koje je strahovito ljubomorno, osvetoljubivo, koje osuñuje i kažnjava. Ali materija će se stvoriti od čiste energije. U stvari, to je jedini način na koji se može stvoriti. Kada energija jednom postane materija, ona ostaje materija dugo vremena — ukoliko njeno oblikovanje ne prekine suprotna ili različita forma energije. Ova različita energija delujući na materiju je u stvari raščlanjuje oslobañajući sirovu energiju od koje je bila sastavljena. Kako nešto toliko loše može biti tako dobro? Taj primer i ta lekcija vam je bila tako jasno prikazana. Iznova i iznova, ispočetka i ispočetka vam je pokazivana. Tokom svih vremena i na svakom mestu. Tokom svih vaših života i u svakom trenutku. Univerzum je koristio svaki pronalazak da postavi ovu istinu pred vas. U pesmi i priči, u poeziji i igri, u rečima i kretanju — pokretnim slikama koje vi nazivate filmovima i u zbirkama reči koje nazivate knjigama. Pitajte me bilo šta. Ja ću smisliti način da vam odgovorim. Ceo univerzum ću koristiti da to učinim. Ova knjiga nije Moje jedino sredstvo. Možete postaviti pitanje i odložiti knjigu. Reči sledeće pesme koju čujete. Informacije iz sledećeg članka koji pročitate. Priču sledećeg filma koji gledate. Slučajni govor sledeće osobe koju sretnete. Ili šapat sledeće reke, sledećeg okeana, sledećeg vetrića koji vam miluje uvo — sva ta sredstva su Moja; svi su ti putevi Meni otvoreni. Govoriću vam ako slušate. Doći ću ako me pozovete. Pokazaću vam da sam uvek bio tu. Ali, držite se vaših uverenja i budite verni vašim vrednostima, jer to su vrednosti vaših roditelja, vaših predaka, vaših prijatelja i vašeg društva. One čine strukturu vašeg života, i izgubiti ih značilo bi rasplesti tkivo vašeg iskustva. Ipak, preispitajte ih jednu po jednu. Pregledajte ih deo po deo. Nemojte razrušiti kuću, ali pogledajte svaku ciglu, i zamenite one koje izgledaju slomljene, koje više ne podupiru strukturu. Svakome je poznato da seksualno iskustvo može biti najzanosnije, najuzbudljivije, najsnažnije, najveselije, najpozitivnije, najintimnije, najskladnije, najživotnije, najjedinstvenije, najjače fizičko iskustvo za koje su ljudi sposobni. Iako ste to otkrili iskustveno, vi ste izabrali da prihvatite predrasude, mišljenja i ideje o seksu koje su drugi izneli — od kojih svi imaju svoj interes u tome šta vi mislite. Začuñujuće, stvorili ste tu istu protivrečnost oko Boga. Sve što vaše srce oseća o Bogu kaže vam da je bog dobar. Sve što vas vaši učitelji uče o Bogu kaže vam da je Bog loš. Srce vam kaže da Boga treba voleti bez straha. Učitelji vam kažu da se Boga treba plašiti, jer je On osvetoljubivi Bog. Morate živeti u strahu od Božje kazne, kažu oni. Morate drhtati u Njegovom prisustvu. Celog života morate strahovati od suda Gospodnjeg. I Bog zna da ćete biti u nevolji kada se suočite sa strašnom pravdom Gospoda. Inače… I nije sve što su autori Biblije zapisali uključeno i konačni dokument. Taj proces izbora i obrade se nastavio tokom sakupljanja, pisanja i izdavanja, Jevanñelja i Biblije. To se nije slučajno desilo; to nije slučajnost. To je sve deo božanskog plana — jer vi ne biste mogli tvrditi, stvarati, doživeti — Ko Ste, da ste to već bili. Bilo vam je neophodno da prvo otklonite negirate, zaboravite vašu vezu sa Mnom, da biste je mogli u potpunosti doživeti, stvarajući je — prizivajući je. Jer vaša je najveća želja — i Moja najviša žudnja — bila da doživite sebe kao deo Mene. Vi ste, dakle, u procesu doživljavanja sebe kroz ponovno stvaranje sebe i to u svakom pojedinačnom trenutku. Kao što sam i Ja. To će zahtevati ogroman umni i fizički napor. To će iziskivati neprekidno praćenje svake tvoje misli, reči i dela, iz trenutka u trenutak. To će podrazumevati stalno svesno pravljenje izbora. Ceo ovaj proces je jedan ogroman pokret ka svesnosti. Ukoliko preduzmeš ovaj izazov otkrićeš da si pola svog života proveo nesvesno. To jest, ne spoznajući svesno koje misli, reči i dela biraš, dok ne doživiš njihove posledice. Onda, kada iskusiš rezultate, negiraš da su tvoje misli, reči i dela u bilo kakvoj vezi sa njima. Čuo sam to ranije i uvek sam se bunio protiv toga, jer izgleda tako nepošteno. Mislim, ako si bolestan kao pas, ne smeš to priznati. Ako si bez novca kao prosjak, nikada to ne smeš reći. Ako si pakleno uznemiren, ne smeš to pokazati. To me podseća na šalu o trojici ljudi koji su poslati u pakao. Jedan je bio Katolik, jedan Jevrejin, jedan sledbenik Novog Doba. Besmisleno je lagati o tome, i zapravo iscrpljujuće izmišljati priče koje to negiraju. Moguće je da je njoj to bilo dovoljno. Spremna sam sada za drugu avanturu. Zapravo, ta osoba je možda donela odluku ranije — danima i nedeljama — a nije vam rekla: nije nikome rekla. Vreme je da se napusti telo da bi duša bila spremna za nove poduhvate. Kada duša donese tu odluku, ništa što telo čini je ne može izmeniti. Ništa što um misli je ne može preokrenuti. U trenutku smrti spoznajemo ko upravlja stvarima u trojstvu telo-um-duša. Dešava se često da duša donese odluku da je vreme napustiti telo. Telo i um — večne sluge duše — to čuju, i proces oslobañanja počinje. Ali um ego to ne želi da prihvati. Na kraju, to je završetak njegovog postojanja. Zato on naredi telu da se opire smrti. Telo to rado čini, jer ni ono ne želi da umre. Telo i um ego primaju veliko ohrabrenje, veliku nagradu za to iz spoljašnjeg sveta — sveta svoje kreacije. Tako je strategija potvrñena. Kako može biti gore, ako nikada nije bila dole, levo, ako nije bila desno? Kako može biti toplo, ako ne zna za hladno, dobro ako negira zlo? Očigledno, duša ne može izabrati da bude nešto, ako nema od čega birati. Da bi duša doživela svoju veličanstvenost, mora znati šta je veličanstvenost. I tako duša shvata da veličanstvenost postoji samo u okviru onoga što nije veličanstveno, već ga blagosilja, videći u njemu deo sebe koji mora postojati da bi drugi deo sebe mogla iskazati. Vi činite i gore od osude — vi zapravo težite da povredite ono što ne odaberete. Vi pokušavate da ga uništite. Ako postoji osoba, mesto ili stvar sa kojom se ne slažete, vi je napadate. Ako postoji religija koja se protivi vašoj, vi je proglašavate pogrešnom. Ako postoji misao koja se protivi vašoj, vi je ismejavate. Ako postoji ideja drugačija od vaše, vi je odbacujete. U tome grešite, jer stvarate samo pola univerzuma. I čak ne možete razumeti vašu polovinu kada ste odbacili drugu. Vi imate moć i sposobnost da upravo sada rešite problem gladi u svetu, da izlečite bolesti ovog trenutka. Šta bi bilo kad bih ti rekao da vaša sopstvena medicinska profesija zadržava lekovita sredstva, odbija da odobri alternativne lekove i postupke, jer oni prete da ugroze strukturu lekarske profesije. Šta ako ti kažem da vlade u svetu ne žele da zaustave gladovanje? Da li bi mi verovao? Kada uhvatiš sebe da misliš negativne misli — misli koje negiraju tvoju najvišu ideju o nečemu — misli ponovo! Želim da to učiniš, doslovno. Ako misliš da si potišten, da si u neprilici i da se ništa dobro ne može desiti, misli ponovo. Ako misliš da je svet loš, ispunjen negativnim dogañajima, misli ponovo. Ako misliš da ti život propada, i čini ti se da ga nikad nećeš moći ponovo skupiti, misli ponovo. Da li taj put vodi kroz odricanje, kao što neki jogiji veruju? I šta je sa onim što nazivamo patnjom? Da li su patnja i pokornost put do Boga, kao što mnoge askete kažu? Ili imamo slobodu da se ponašamo kako želimo, kršimo ili ignorišemo svako pravilo, odbacimo sva tradicionalna učenja, uronimo u samopovlañivanje, i tako pronañemo Nirvanu, kao što mnoge pristalice Novog Doba kažu? Kruti moralni standardi ili radi-kako-želiš? Tradicionalne vrednosti ili nañi-pravac-usput? Deset zapovesti ili Sedam Koraka ka Prosvetitelju? Znaćete da ste pronašli Boga kada budete sigurni da nećete izvršiti ubistvo to jest, svesno ubiti, bez razloga. Jer, mada ćete shvatiti da ne možete prekinuti život drugoga u bilo kojoj prilici ceo život je večan , nećete izabrati da prekinete bilo koju inkarnaciju, niti da promenite bilo koju životnu energiju iz jednog oblika u drugi, bez nasvetijeg opravdanja. Vaše novo poštovanje života će vas podstaći da slavite svaki vid života — uključujući biljke, drveće i životinje — i da ih ugrozite samo kada je to u ime najvišeg dobra. Ne toliko ljutnje, koliko frustracije. Uključen sam u spiritualnu igru sada već više od dvadeset godina i vidi gde me je to dovelo. Jedan ček dalje od sirotišta. A sada sam upravo izgubio posao i izgleda kao da je priliv gotovine ponovo presahnuo. Stvarno postajem umoran od te borbe. Ovo, uzgred rečeno, nije kritika, već samo izjava istine. Složiću se da si je dve decenije posmatrao, koketovao s njom, eksperimentisao, tu i tamo… ali Ja nisam osetio tvoju iskrenu — tvoju najiskreniju posvećenost toj igri sve do nedavno. Nastavimo sa tvojom izjavom. Ja gledam u tebe i vidim potpuno drugačiju sliku. Vidim osobu koja je jedan korak udaljena od kuće bogatstva! Ti smatraš da si jedan ček od zaborava, a Ja vidim da si jedan ček udaljen od Nirvane. Veliki je izazov taj put hranioca porodice. Ima mnogo zbunjenosti, mnogo svetskih briga. Asketu ne muči ništa od toga. On ima svoj hleb i vodu, dat mu je skroman otirač da legne i on može posvetiti svaki svoj sat molitvi, meditaciji i razmatranju božanskog. Kako je lako videti božansko u takvim okolnostima! Ali, imati suprugu i decu! Videti božansko u bebi koja se mora presvući u 3 sata noću. Videti božansko u računu koji se mora platiti do prvog u mesecu. Prepoznati Božju ruku u bolesti koja odnosi supružnika, poslu koji je izgubljen, groznici deteta, bolu roditelja. Sada govorimo o svetosti. Šta misliš ko si ti? U odnosu na iskustvo nazvano gubitak posla, šta misliš ko si? I da se, možda, još više približimo suštini, šta misliš ko sam Ja? Da li zamišljaš da je to suviše veliki problem za Mene da rešim? Da je za Mene suviše veliko čudo da nañem izlaz iz ove gužve? Razumem da možeš misliti da je to suviše teško za tebe da rešiš, čak i uz pomoć sredstava koje sam ti dao — ali zar zaista misliš da je preveliki problem za Mene? Kada ljudski ljubavni odnosi dožive neuspeh odnosi zapravo nikad ne dožive neuspeh, osim u strogo ljudskom smislu da ne dovedu do onoga što ste želeli , to se dešava, jer se u njih ušlo iz pogrešnih razloga. Oni više ne mogu usavršavati vašu sliku o njima. Oni više ne mogu ispunjavati uloge koje ste im dodelili. Konačno, da bi spasli sebe i vezu ti posebni drugi se počinju vraćati sebi, ponašajući se sve više u skladu sa onim Ko Zapravo Jesu. Problem je tako običan, tako jednostavan, a ipak tako tragično pogrešno shvaćen: vaš najveći san, vaša najveća zamisao, vaša najmilija nada se odnosila na vašeg voljenog drugog, umesto na vašeg voljenog Sebe. Provera vašeg odnosa se sastojala u tome koliko je drugi živeo po vašim idejama i koliko ste vi, po vašoj proceni, živeli prema njenim ili njegovim idejama. Ali jedini pravi test se treba odnositi na to koliko ste vi živeli u skladu sa svojim idejama. Nije, ako ga pažljivo pogledaš. Ako ne možeš voleti Sebe, ne možeš voleti ni drugog. Mnogi ljudi prave grešku tražeći ljubav prema Sebi kroz ljubav prema drugome. Naravno, oni ne shvataju da to rade. To nije svesni napor. To je ono što se dešava u umu. U onome što nazivate podsvesno. Onda ću biti osoba koja je voljena, pa i ja mogu voleti sebe. Morate prvo sebe smatrati blagoslovenim da biste druge smatrali blagoslovenim. Morate prvo spoznati svetost u Sebi, da biste prepoznali svetost u drugima. Ako radite obrnuto — kao što većina religija od vas traži — i drugima priznate svetost pre nego sebi, jednog dana ćete se osetiti ozlojeñenim. Ako postoji nešto što niko od vas ne može podneti, to je da neko drugi bude svetiji od vas. Ali vaše religije traže od vas da druge nazivate svetijim od sebe. I vi to činite — neko vreme. Znam da nije tako, ali ovo mi nekako zvuči kao da ne treba da obraćamo pažnju šta nam drugi rade u vezama. Oni mogu raditi bilo šta, ali dok god mi držimo svoju ravnotežu, dok god smo usmereni na sebe, i sve te dobre stvari, ništa nas ne može dotaći. Ali drugi nas dotiču. Njihove akcije nas ponekad povrede. Onda, kada u vezu uñe osećaj povreñenosti, ja ne znam šta da radim. Ja se, zaista, osećam povreñenim rečima i delima drugih u vezama. I tako, postoje stvari koje možeš uraditi kada reaguješ sa bolom i povreñenošću na to šta je drugi, šta kaže ili radi. Prva je da pošteno priznaš sebi i drugom kako se tačno osećaš. Da je verovatno to nisko od vas. Ali tu nema pomoći. Još uvek se tako osećate. Često se ne sećate Ko Ste i ne znate Ko Želite Biti, dok ne oprobate nekoliko načina bitisanja. Zbog toga je poštovanje vaših najiskrenijih osećanja tako važno. Ako je vaše prvo osećanje negativno, često je sam doživljaj tog osećanja dovoljan da biste se od njega udaljili. Jer, vi niste strah, vi ste ljubav. Ljubav kojoj nije potrebna zaštita, ljubav koja ne može biti izgubljena. Ali to nikada nećete spoznati u vašem iskustvu, ako stalno odgovarate na drugo pitanje, a ne na prvo. Jer, samo osoba koja misli da postoji nešto da se dobije ili izgubi, postavlja drugo pitanje. I samo osoba koja život vidi na drugačiji način, koja vidi Sebe kao najuzvišenije biće, koja razume da pobeda ili poraz nije test, već da je to samo ljubav ili nedostatak ljubavi — samo ta osoba postavlja prvo pitanje. Uistinu, ne postoji ništa što je zlo, već postoje samo objektivne pojave i iskustvo. Ali, sama svrha vašeg života traži od vas da iz rastuće zbirke beskrajnih pojava izaberete nekoliko njih koje ćete nazivati lošima, jer ukoliko to ne učinite, ne možete nazvati sebe, niti išta drugo dobrima — i stoga ne možete spoznati niti stvarati Sebe. Da, ono što drugi misle, kažu ili rade, ponekad će vas povrediti — dok ne prestanu da to čine. Odavde do tamo najbrže će vas dovesti potpuna iskrenost — spremnost da se potvrdi, prizna i izjavi tačno kako se osećate povodom nečega. Iskažite vašu istinu — ljubazno, ali potpuno celovito. Živite vašu istinu, ali predano i dosledno. Promenite vašu istinu lako i brzo, kada vam vaše iskustvo donese novo razjašnjenje. Ti kažeš da sam Ja negde pre nekoliko hiljada godina ljudskog iskustva to ublažio, rekavši da od tada nadalje nije neophodno da budete dobri, već jednostavno treba da se osećate loše kada niste dobri i da prihvatite kao vašeg spasioca Jedno Biće koje je uvek moglo biti savršeno, tako zadovoljavajući Moju žudnju za savršenstvom. Vi kažete da vas je Moj Sin koga nazivate Jedinim Savršenim — spasao od vaše sopstvene nesavršenosti — nesavršenosti koju sam vam Ja dao. Ako se oboje na svesnom nivou složite da je svrha vašeg odnosa da se stvori prilika, a ne obaveza — prilika za razvoj, za potpuno Samoiskazivanje, za uzdizanje vaših života do njihovih najviših mogućnosti, za isceljenje svake pogrešne misli ili ništavne zamisli koju ste ikad imali o sebi, i za potpuno sjedinjenje sa Bogom kroz zajedništvo vaših dveju duša — ako prihvatite te zavete, umesto zaveta koje ste do sada prihvatali — odnos je započeo na dobar način. Postavljen je čvrst oslonac. Ima veoma dobar početak. Ja moram kontrolisati taj ego sve vreme, nastojeći da pročistim i ponovo pročistim svaku misao, reč i svako delo da bi iz toga uklonio sopstveno veličanje. Zato je veoma teško čuti to što kažeš, jer sam svestan da to godi mom egu, a ceo svoj život sam proveo boreći se protiv toga. Dakle, jednog dana mama je ušla u kuhinju i zatekla svoju devojčicu za stolom sa bojicama svuda rasutim oko nje, duboko usredsreñenu na sliku koju je stvarala. Zašto se upuštati u borbu? Kome je to potrebno? Zašto jednostavno, ne provoditi život onako kako nam se čini da jeste — jednostavna vežba u beznačajnom putovanju koje ne vodi nigde posebno, igra koju ne možeš izgubiti bez obzira na to kako igraš, proces koji vodi do istog krajnjeg rezultata za sve? Kažeš da ne postoji pakao, ne postoji kazna, ne postoji način da se izgubi, pa zašto se opterećivati pokušavajući da pobediš? Šta je podsticaj, s obzirom na to kako je teško primaći se onome što Ti kažeš da pokušavamo postići? Moraćemo to razjasniti, jer vidim da se ta izjava koristi i zloupotrebljava — kao što ti sada činiš — da bi se istakle razne stvari, ili opravdale razne ludosti. Izjava da je rat ponekad potreban da bi se stalo na put zlu je istinita — jer ste je vi učinili takvom. Vi ste se odrodili, u procesu stvaranja sebe, da poštovanje svakog ljudskog života jeste, i mora biti najviša vrednost. Ja sam zadovoljan vašom odlukom, jer nisam stvorio život da bi on mogao biti uništen. Trebalo bi da razmislite o tome. Jer je to tako pogrešna misao. Mislio sam da ne postoji nešto tako kao što je ispravno i pogrešno. Postoji samo ono što vam odgovara, i ono što vam ne odgovara. U ovom slučaju, u odnosu na ono što vam odgovara — u odnosu na ono što kažete da želite vaše misli o novcu su pogrešne misli. Zapamtite, misli su kreativne. Zato, ako mislite da je novac loš, a sebe smatrate dobrim… pa, možete i sami videti protivrečnost u tome. Kada je reč o tebi lično, sine Moj, kod tebe je to takmičenje svesnosti krupna stvar. Za većinu ljudi taj sukob nije ni približno tako ogroman kao za tebe. Većina ljudi radi ono što ne vole da bi preživela, zato im ne smeta da uzmu novac za to. Ali ti voliš to što radiš sa danima i vremenom svog života. Ti obožavaš aktivnosti kojima ih ispunjavaš. Tako, imamo stvarnu ambivalentnost oko novca. Deo tebe ga odbacuje, a deo tebe je ozlojeñen što ga nema. Dakle, svemir ne zna šta da uradi povodom toga, jer je svemir primio dve različite misli od tebe. Zato će tvoj život u pogledu novca ići na mahove, jer se tvoj stav prema novcu menja na mahove. Ti nisi usredsreñen; nisi sasvim siguran šta je za tebe istinito. A svemir je samo jedna velika mašina za fotokopiranje. On samo proizvodi tvoje misli u više kopija. Postoji samo jedan način da se to sve promeni. Moraš promeniti svoju misao o tome. Kako mogu da promenim način na koji razmišljam? Način na koji razmišljam o nečemu je način na koji o tome razmišljam. Moje misli, moji stavovi, moje ideje nisu stvorene u toku jednog minuta. Pretpostavljam da su one rezultat dugogodišnjeg iskustva, susreta u toku života. Ti si u pravu u pogledu načina na koji ja razmišljam o novcu, ali kako da to promenim? Ovo bi moglo biti najzanimljivije pitanje u knjizi. Uobičajeni način stvaranja za većinu ljudi je trostepeni proces koji uključuje misao, reč i delo ili radnju. Prvo dolazi misao; stvaralačka ideja; prvobitni pojam. Većina misli se na kraju oblikuje u reči, koje su onda često izgovorene ili napisane. To daje mislima dodatnu energiju, šaljući ih napolje u svet, gde ih drugi mogu uočiti. Konačno, u nekim slučajevima reči se pretvaraju u delo i dobija se ono što nazivate rezultatom: pojavni oblik u fizičkom svetu onoga što se začelo u mislima. Sve što vas okružuje u svetu koji je stvorio čovek, ostvarilo se na ovaj način — uz mala odstupanja. Korišćena su sva tri stvaralačka centra. Sada dolazi pitanje: kako promeniti Izvornu misao? Da, to je veoma dobro pitanje. Jer, ukoliko ljudi ne promene neke od svojih Izvornih misli, ceo ljudski rod može sebe osuditi na izumiranje. Najbrži način da se promeni osnovna misao ili izvorna ideja je da se obrne proces misao — reč — delo. Učini delo o kome želiš da imaš novu misao. Onda kaži reči o kojima želiš da imaš svoju novu misao. Čini to dovoljno često i uvežbaćeš um da misli na novi način. Zar to nije kontrola uma? Zar to nije samo mentalna manipulacija? Imaš li predstavu o tome kako je tvoj um stvorio misli koje sad ima? Znaš li da je tvoj svet uticao na tvoj um da misli na način na koji misli? Zar ne bi bilo bolje da ti utičeš na svoj um nego da to radi svet? Zar ti ne bi bilo bolje da misliš misli koje želiš, nego da imaš tuñe misli? Zar nisi bolje naoružan kreativnim mislima nego reaktivnim mislima? Ipak, tvoj um je ispunjen reaktivnim mislima — mislima koje potiču iz iskustva drugih. Vrlo malo tvojih misli potiče iz samostvorenih podataka, a još manje iz samostvorenih izbora. Tvoja sopstvena osnovna misao o novcu je odličan primer. Tvoja misao o novcu on je loš u direktnoj je suprotnosti sa tvojim iskustvom dobro je imati novac! Zato ti moraš da okolišiš i lažeš sebe o svom iskustvu da bi opravdao svoju osnovnu misao. Ti si tako prikovan za tu misao da ti nikada ne pada na pamet da bi tvoja zamisao o novcu mogla biti netačna. Dakle, sada nastojimo da doñemo do nekih samostvorenih podataka. Na taj način menjamo osnovnu misao i uzrokujemo da ona bude tvoja osnovna misao, a ne tuña. Uzgred rečeno, ti imaš još jednu osnovnu misao o novcu, koju tek treba da pomenem. Da ga nema dovoljno. U stvari, ti imaš tu osnovnu misao o skoro svemu. Nema dovoljno novca, nema dovoljno vremena, nema dovoljno ljubavi, nema dovoljno hrane, vode, saosećanja u svetu… Svega dobroga što postoji — nema dovoljno. U redu, znači ja imam dve osnovne misli — Izvorne Misli — o novcu, koje treba da promenim. Da vidimo: novac je loš… novca nema dovoljno… novac se ne može primiti za obavljanje Božjeg posla to je tvoja glavna … novac se nikada ne daje izdašno… novac ne raste na drveću a, u stvari, raste … novac podmićuje… Vidim da mi predstoji mnogo rada. Da, ukoliko nisi zadovoljan svojom sadašnjom novčanom situacijom. S druge strane, važno je da shvatiš da nisi zadovoljan svojom sadašnjom situacijom, jer nisi zadovoljan svojom sadašnjom novčanom situacijom. Ponekad je teško slediti te. Ponekad je teško voditi te. Dozvoli, Ti si Bog ovde. Zašto to ne učiniš lakšim za razumevanje? Učinio sam ga lakšim za razumevanje. Zašto onda samo ne učiniš da razumem, ako je to ono što istinski želiš? Ja istinski želim ono što ti istinski želiš — ništa drugačije i ništa više. Zar ne vidiš da je to Moj najveći poklon tebi? Da sam Ja želeo za tebe nešto drugo od onoga šta ti želiš za sebe, i zatim otišao tako daleko da učinim da ti to imaš, gde je tu tvoj slobodan izbor? Kako ti možeš biti stvaralačko biće ako Ja propisujem šta ćeš biti, raditi i imati? Moja radost je u tvojoj slobodi, a ne u tvojoj potčinjenosti. U redu, šta si mislio kada si rekao da ja nisam zadovoljan svojom novčanom situacijom, jer nisam zadovoljan svojom novčanom situacijom? Ti si ono što misliš da jesi. Kada je tvoja misao negativna stvara se začarani krug. Moraš naći način da prekineš krug. Veliki deo tvog sadašnjeg iskustva je zasnovan na tvojoj prethodnoj misli. Misao vodi iskustvu, koje vodi misli, koja vodi iskustvu. To može stvoriti stalnu radost kada je Izvorna Misao radosna. To može da stvori i stvara trajni pakao ako je Izvorna Misao paklena. Trik je u tome da se promeni Izvorna Misao. Upravo sam hteo da pokažem kako to uraditi. Prva stvar koju treba učiniti je obrnuti paradigmu misao — reč — delo. Ako želiš da promeniš osnovnu misao, moraš uraditi pre nego što razmisliš. Primer: ideš ulicom i naiñeš na staru gospoñu koja moli za nešto sitniša. Shvatiš da je ona prosjakinja i da živi iz dana u dan. Odmah znaš da koliko god malo novca da imaš, sigurno imaš dovoljno da podeliš sa njom. Tvoj prvi nagon je da joj daš nešto sitnog novca. Postoji čak i deo tebe koji je spreman da posegne u džep za malo papirnatog novca — za jedan, čak i pet dolara. Što da ne, učini to velikim trenutkom za nju. Šta, zar si lud? Imaš samo sedam dolara za ceo dan! Želiš da njoj daš pet? I tako počneš pipati okolo po džepovima tražeći taj jedan. Opet misao: Hej, hej, hajde. Nemaš ih toliko da ih možeš davati okolo! Daj joj nešto sitnine, zaboga, i skloni se odatle. Brzo posegneš u drugi džep da pokušaš da nañeš neku krupniju sitninu. Tvoji prsti osećaju samo najsitnije pare. Tu si, potpuno obučen, nahranjen, i spreman udeliti samo najsitnije pare ovoj jadnoj ženi koja nema ništa. Pokušavaš uzalud da nañeš par novčića veće vrednosti. Oh, eto jednoga, duboko u prevoju tvoga džepa. Ali, do sada, si već prošao pored nje, smešeći se usiljeno i prekasno da je da se vratiš. Ona ne dobija ništa. Ni ti ne dobijaš ništa. Umesto radosti spoznaje tvog obilja i nesebičnosti, osećaš se isto tako jadno kao ta žena. Zašto joj jednostavno nisi dao papirnatu novčanicu. To je bio tvoj prvi nagon, ali ga je tvoja misao sprečila. Sledeći put, odluči da uradiš pre nego što razmišliš. Imaš ga, a ima ga još tamo odakle je došao. To je jedina misao koja te razlikuje od prosjakinje. Jasno ti je da ima još novca tamo odakle je taj došao, a ona to ne zna. Kada želiš da promeniš osnovnu misao, radi u skladu sa novom zamisli koju imaš. Ali moraš raditi brzo, jer će tvoj mozak uništiti zamisao pre nego što primetiš. Zamisao, nova istina će zamreti u tebi pre nego što si imao priliku da je spoznaš. Zato radi brzo kada naiñe prilika, i ako to radiš dovoljno često, tvoj um će uskoro prihvatiti zamisao. To će biti tvoja nova misao. Oh, upravo sam se nečeg setio! Da li je to Ono što se želi reći pod Pokretom Nove Misli? Ako nije, trebalo bi da bude. Nova misao je tvoja jedina mogućnost. To je tvoja jedina prilika da napreduješ, da se razvijaš, da istinski postaneš Ko Si Zapravo. Tvoj um je sada ispunjen starim mislima. Ne samo starim mislima, već uglavnom tuñim mislima. Sada je važno, sada je vreme, da promeniš mišljenje o nekim stvarima. U tome se sastoji razvoj. Zašto ne mogu raditi ono što stvarno želim u svom životu i još uvek zarañivati za život? Misliš da zapravo želiš da zabavljaš u životu i još da zarañuješ? Brate, kako ti sanjaš? Samo se šalim — malo se bavim čitanjem misli, to je sve. Vidiš, to je bila tvoja misao o tome. To je bilo moje iskustvo. Pa, prešli smo to već nekoliko puta do sada. Ljudi koji zarañuju za život radeći ono što vole su oni koji nastoje da tako bude. Oni se ne predaju. Oni ne pristaju da im život ne dozvoli da rade ono što vole. Ali postoji drugi elemenat koji se mora pomenuti, jer je to karika koja nedostaje u razumevanju većine ljudi kada se radi o poslu kojim se bave u životu. Postoji razlika izmeñu bivstvovanja i delanja, a većina ljudi je stavila naglasak na ovo drugo. Zar ne bi trebalo da to učine? Postoji samo ono što se izabire i način na koji se to može imati. Ako izaberete mir i radost i ljubav, nećete dobiti mnogo toga kroz ono što radite. Ako izaberete zadovoljstvo i sreću, malo toga ćete naći na stazi delanja. Ako izaberete povratak Bogu, uzvišenu spoznaju, potpunu svesnost, apsolutno ispunjenje, nećete postići mnogo toga putem onog što radite. Drugim rečima, ako izaberete razvoj — razvoj vaše duše — nećete to postići zemaljskim aktivnostima vašeg tela. Delanje je funkcija tela. Bivstvovanje je funkcija duše. Telo uvek radi nešto. Svakog trenutka u svakom danu ono nešto smera. Ono nikada ne staje, nikad ne miruje, stalno nešto radi. Ono radi to što radi ili po nalogu duše — ili uprkos duši. Kvalitet vašeg života zavisi od ravnoteže tog dvojstva. Ona bivstvuje to što bivstvuje, bez obzira na to šta telo radi, i ne zbog onoga što telo radi. Ako mislite da je vaš život vezan za delanje, vi ne razumete zašto postojite. Vaša duša ne mari za to čime se bavite da biste živeli — a kada se vaš život završi nećete ni vi. Dok radite, i šta god da radite, vašu dušu zanima samo ono šta ste vi. Duša je u traganju za stanjem bivstovanja, a ne delanja. Šta duša nastoji da bude? Tvoja duša je Ja i ona to zna. Ono što ona čini jeste pokušaj da to iskustveno doživi. I ona se seća da je najbolji način da se to doživi taj da se ne radi ništa. Ne postoji ništa što treba da se radi sem da se bude. Da se bude šta? Šta god želiš da budeš. Sve je to veoma smisleno, ali kakve to veze ima sa mojom karijerom? Ja pokušavam da nañem način da preživim, da ostanem u životu, da izdržavam sebe i svoju porodicu, radeći ono što želim da radim. Pokušaj sa time što ćeš biti ono što želiš da budeš. Neki ljudi zarañuju mnogo novca radeći to što rade, dok su drugi potpuno bezuspešni, a i jedni i drugi rade istu stvar. U čemu je razlika? Neki ljudi su sposobniji od drugih. To je prva razlika. Ali sada dolazimo do druge. Uzmimo dva čoveka približno istih sposobnosti. Obojica su završili koledž, obojica su bili najbolji studenti, obojica razumeju prirodu toga što rade, obojica znaju kako da umešno koriste raspoloživa sredstva — a još uvek je jedan uspešniji od drugoga: jedan napreduje, dok se drugi bori za opstanak. U čemu je stvar? Neko mi je jednom rekao da samo tri stvari treba razmotriti kada se započinje novi poslovni projekat — lokaciju, lokaciju i lokaciju. Već gde ćeš biti? To, takoñe, zvuči kao odgovor na moje pitanje. Dušu samo zanima gde ćeš ti biti. Hoćeš li biti na mestu zvanom strah, ili na mestu zvanom ljubav. Gde si — i odakle dolaziš — kada se susrećeš sa životom? Dakle, u primeru dvojice podjednako osposobljenih radnika, jedan je uspešan, a drugi nije, ne zbog onoga što jedan od njih radi, već zbog onoga što obojica jesu. Jedna osoba je otvorena, prijateljski raspoložena, brižna, spremna da pomogne, uviñavna, vedra, samouverena, čak i zadovoljna svojim poslom, dok je druga zatvorena, otuñena, nebrižna, neuviñavna, mrzovoljna, čak i nezadovoljna poslom koji radi. Pretpostavimo sada da ste izabrali čak i uzvišenija stanja bivstvovanja. Pretpostavimo da ste izabrali dobrotu, milosrñe, saosećanje, razumevanje, opraštanje, ljubav. Šta da ste izabrali Božanstvenost? Kakvo bi onda bilo vaše iskustvo? Kažem vam sledeće: Bivstvovanje privlači bivstvovanje i proizvodi iskustvo. Vi niste na ovoj planeti da stvorite nešto od vašeg tela. Vi ste na ovoj planeti da stvorite nešto od vaše duše. Vaše telo je isključivo i jedinstveno oruñe vaše duše. Vaš um je snaga koja pokreće vaše telo. Radi se, dakle, o sredstvu čija snaga se koristi u stvaranju onog što duša želi. Ovo bi mogli ići u nedogled. Pre nekoliko trenutaka si rekao da duša nastoji da bude Ti. Onda je to želja duše. U najširem smislu, da. Ali, to Ja koje ona nastoji da bude je veoma složeno, višestrano, veoma multidimenzionalno, multisenzualno. Postoji milion vidova Mene. Postoji svetovno i duboko, manje i veće, prozaično i sveto, strašno i Božansko. Da, da, razumem… gore i dole, levo i desno, ovde i onde, pre i posle, dobro i loše… Tačno. Ja sam Alfa i Omega. To nije samo lepa izreka ili zgodna misao. To je iskazana Istina. Zato, u nastojanju da bude Ja, duša ima veliki posao pred sobom; ogromnu ponudu različitih načina bivstvovanja od koje treba izabrati. I to je ono što ona čini u ovom sadašnjem trenutku. Da — i onda izaziva prave i savršene uslove da u okviru njih stvori iskustvo o tome. Zato je istina da se ništa ne dešava tebi ili kroz tebe što nije za tvoje najviše dobro. Želiš li reći da moja duša stvara moje celokupno iskustvo, uključujući ne samo stvari koje ja radim, već i stvari koje se meni dešavaju? Recimo da te duša vodi pravim i savršenim prilikama da iskustveno doživiš ono što si planirao da iskusiš. Šta ti zaista doživljavaš zavisi samo od tebe. To može biti ono što si planirao da iskusiš ili nešto drugo, zavisno od toga šta izabereš. Zašto bih ja izabrao nešto što ne želim da doživim? Hoćeš reći da ponekad duša želi jednu stvar, dok telo ili um žele nešto drugo? Ali kako mogu telo ili um nadvladati dušu? Zar duša ne dobije uvek ono što ona želi? Tvoj duh teži, u najširem smislu, tom veličanstvenom trenutku kada si svestan njegovih želja i kada se sjediniš sa njima u radošću ispunjeno jedinstvo. Ali duh neće nikada nametati svoju želju pojavnom, svesnom, fizičkom delu tebe. Otac neće nametati Svoju volju Sinu. Uraditi to, značilo bi prekršiti Njegovu istinsku prirodu i stoga je to, doslovno, nemoguće. Sin neće nametati Svoju volju Svetom Duhu. Sasvim je protivno Njegovoj istinskoj prirodi da to učini, i stoga je, doslovno, nemoguće. Sveti Duh neće nametati Svoju volju duši. Nije u Njegovoj prirodi da to radi, i stoga je, doslovno, nemoguće. Ovde se nemogućnosti završavaju. Um vrlo često nastoji da ispolji svoju volju nad telom — i to čini. Slično, telo nastoji često da upravlja umom — i učestalo u tome uspeva. Ali, telo i um ne moraju da urade ništa da obuzdaju dušu — jer je duša u potpunosti bez potreba za razliku od tela i uma koji su okovani njima , i tako ona sve vreme dozvoljava telu i umu da rade po svome. Zapravo, duša ne bi ni mogla drugačije — jer ako je vaša suština u stvaranju, i na taj način u spoznaji onoga ko ste vi zapravo, to se mora desiti putem svesnog htenja, a ne kroz nesvesnu poslušnost. Poslušnost nije stvaranje i zato ne može nikad dovesti do spasenja. Poslušnost je odgovor, dok je stvaranje čisti izbor, neprop